Ispitivanje alergena iz zatvorenog prostora
Izbegavanje pokretača je najsigurniji i najefikasniji način prevencije napada astme. Vazduh koji udišemo na otvorenom prostoru teško je kontrolisati, međutim, moguća je u velikoj meri kontrola spoljašnje sredine jer postoje testovi za otkrivanje koji se alergeni nalaze u vazduhu koji se udiše u zatvorenom prostoru.

Alergeni u zatvorenom prostoru najverovatnije u vezi sa astmom su: grinje iz prašine; životinjske dlake; insekti, naročito buba-švabe; i različite buđi. U proceni rizika u stanu treba uzeti u obzir mnoge faktore, uključujući: broj članova porodice, starost, tip gradnje, temperaturu, vlažnost, domaće životinje, nameštaj, tepihe i način grejanja. Prisustvo alergena je naročito važno u spavaćoj sobi bolesnika sa astmom. Dejstvo kućnih alergena može se smanjiti brojnim merama uključujući:

Kontrola alergena iz zatvorenog prostora

Broj slučajeva astme se povećao poslednjih godina što je zahtevalo opsežna ispitivanja. U mnogim slučajevima podaci su ukazivali na razmatranje alergena i drugih pokretača iz zatvorenog prostora kao uzročnika astme. Danas veliki broj odraslih ljudi i dece provodi 30-60% slobodnog vremena u kući i rade u zatvorenom radnom prostoru.

Zbog toga se posebna pažnja poklanja pokretačima astme iz zatvorenog prostora i pronalaze se putevi za kontrolisanje napada astme. Izbegavanje pokretača je najsigurniji, najlogičniji i najefikasniji način kontrolisanja astme i za mnoge osobe ekvivalentan lečenju.

Najčešći alergeni i iritansi iz zatvorenog prostora su grinje iz prašine, buđ, životinjske dlake, delovi bubašvaba, dim (cigareta, ložišta i drugih izvora grejanja) i jaki mirisi.

Uz nabrojane, postoje i mnogi drugi - identifikovano je preko 2000 iritantnih materija iz zatvorenog prostora koji mogu izazvati napad astme.Uloga koju različiti pokretači igraju i koraci koji se preduzimaju za njihovu kontrolu razlikuju se za svakog pojedinca i uslove okruženja. Moguće je sprovesti neke opšte mere koje su relativno jednostavne i jeftine. One obuhvataju često usisavanje prašine, uklanjanje predmeta koji zadržavaju prašinu (kada je to relativno jednostavna stvar). Drugi korak za osobe koji znaju da su alergične je skuplji i može da obuhvati uklanjanje prostirki i zavesa koji se ne mogu prati. Treći korak je primena posebnih filtera i hemijskih sredstava kao što je taninska kiselina koja denaturiše alergene i benzil benzonat koji ubija grinje iz prašine. Upoznavanje najčešćih iritantnih uzročnika pomaže da se savladaju na efikasniji nacin.

Grinje iz prašine su najčešći alergeni iz zatvorenog prostora. Oni su mikroskopski sitni, imaju osam nožica i liče na pauke. Žive prvenstveno u tkaninama - tepisima, tapaciranom nameštaju, posteljini, draperijama, punjenim životinjama i najviše vole toplu i vlažnu sredinu. Hrane se deskvamiranim delovima suve kože. Grinje iz prašine se mogu ukloniti i smanjiti njihov broj čestim usisavanjem, prekrivanjem madraca i jastuka specijalnim navlakama, uklanjanjem punjenih igračaka i snižavanjem vlažnosti. Mere drugog reda predstavljaju uklanjanje tepiha od zida do zida iz spavaće sobe i dehumidifikacija kuce.

Alergeni životinja predstavljaju još jedan čest uzročnik astme. Mačke i psi su verovatno veliki rezervoari zato što su oni najčešći kućni ljubimci, ali svaka životinja s krznom može nositi ove alergene. Krzno životinja obično ne prouzrokuje alergijske reakcije ali supstance iz pljuvačke životinja, urina, izmeta ili sekreta kože izazivaju alergiju. Tako dugodlaki pas ili mačka nisu češći nosioci alergena od onih sa kratkom dlakom, osim što su dugodlake životinje obično veće i imaju veću površinu tela. Uklanjanje životinja iz kuće je najbolji nacin da se izbegnu alergeni zivotinja. Neke osobe je teško privoleti da se liše svojih kućnih ljubimaca: ako član porodice ima potvrđenu alergiju, boravak životinje izvan stana može biti prihvatljiva alternativa. Kada se životinja ukloni iz stana, važno je da se prostorije brzo veoma detaljno očiste, sa posebnom pažnjom na delove stana u kojima je životinja najviše boravila. Ispitivanjima je dokazano da se četiri do šest meseci po uklanjanu mačke iz stana nivo alergena snizi do granice na kojoj ne izazivaju simptome.

Bubašvabe su još jedan alergen koji posebno prouzrokuje probleme u stanovima u gradu. U više od polovine gradskih stanova ima bubašvaba. Bubašvabe se teško uništavaju i ostaci ovih buba su takođe opasni.
Gljivice se razvijaju u zatvorenom i otvorenom prostoru i većina ih ne izaziva alergijske reakcije. Međutim, vrste koje se razvijaju u toploj i vlažnoj sredini i često se nalaze na zidovima i podovima podrumskih prostorija, na prozorima, zavesama u kupatilu i zidovima kupatila i nameštaju mogu dovesti do alergija. Kao što se može očekivati, one su najveći problem tamo gde je toplo i vlažno. Gljivice se otklanjaju mehaničkim postupkom ako se vidi gde se razvijaju i upotrebom fungicida ili razblaženog rastvora hlorovodonične kiseline (jedan deo i deset delova vode).